Eto, prošlo je ravno sto godina od kada je osnovan fudbalkski klub BSK, danas nam poznat kao OFK Beograd.
Naravno da ne može da prođe takav jubilej, a da se ne obeleži nekom svečanošću ili revijalnom utakmicom. I tako je i bilo. Pozvan je Dinamo iz Moskve, dan je bio lep, pa još i vikend. Sve savršeno da se napuni stadion i da se napravi spektakl.
Međutim, spektakl treba i smisliti i organizovati, a za utakmicu treba malo obezbeđenja i par ljudi da cepkaju karte, pa je na stadionu bilo svega oko 4000 ljudi (stotinak na istoku, oko 200 na jugu, 300-400 na severu i oko 2500-3000 na zapadu) koji su sedeli k’o pokisli na sunčanom danu i više gledali šta se dešava na severnoj tribini stadiona nego na sam teren.
Ono što sam ja video na Karaburmi je, po organizaciji, bila klasična seoska utakmica (ne pričam o samoj igri na terenu, mada ni ona nije bila bog-zna-šta).
Dakle šta je zgoda? Slavi se sto godina jednog velikog kluba.
Možda će sad delovati da pametujem, a možda stvarno i pametujem, ali evo šta je meni sve palo na pamet kao mogućnost da se privuku ljudi i da im se uzme neki dinar, a da pri tome budu jako zadovoljni.
Prvo i najvažnije – privući ljude da dođu.
OFK Beograd nije Partizan ili Zvezda, pa da napišu na tarabi da slave 100 godina i da napune stadion. OFK je za to morao da se potrudi. Da se karte ne dele samo pre utakmice ispred stadiona, nego da se za prvi dan škole (i to je jedna zgodna okolnost) podele karte u svim zvezdarskim školama. Pored toga, za utakmicu je trebalo i čuti. Ja sam slučajno video bilbord na autokomandi i drugačije ne bih ni čuo za nju. Mislim da je tek na dan utakmice nešto pomenuto na Studiju B ili gde već. Malo kasno jer danas niko ne planira odlazak na utakmicu na dan utakmice. Dakle angažman oko promocije utakmice je potpuno zakazao.
Drugo – Uzeti tim ljudima koje ste dovukli na stadion neke pare.
Ako je karta već besplatna, nigde ne piše da ne treba da pokušate bar da zaradite na ovakvoj zgodi. Fudbalski klub koji ima tradiciju kao OFK ima šta da ponudi, kako navijačima, tako i prolaznicima i onima koji su slučajno zabasali na stadion.
Prva stvar koja je mogla da se uradi je da se štampa monografija povodom veka postojanja i da se ona prodaje na stadionu i oko njega. Siguran sam da bi je kupio barem svaki četvrti gledalac. Ako ništa, imao bi bar čime da se zanima tokom utakmice.
Druga stvar – Replike dresova iz 1911. godine. Video sam par ljudi da nose takve dresove, ali ja lično nisam video da ima negde mesto gde bi mogli da se kupe, a iskreno govoreći, iako nisam navijač OFK-a, sigurno bih ga kupio, a verujem da bi još veliki broj ljudi uradio isto. Naravno, još gomila stinica je mogla da bude instrumentalizovana u svrhu izbijanja nekog dinara iz džepa ljudi. Privesci, upaljači, ukrasi za kola, zastavice…. velike mogućnosti, rekao bih.
Pretpostavljam da sve ovo negde može da se kupi, ali danas na stadionu i oko njega niste mogli da kupite apsolutno ništa na čemu je pisalo OFK.
Treće – Ugođaj na samom stadionu.
Nije da nešto prigovaram. Svestan sam stanja u našem fudbalu i stanja infrastrukture, ali ozvučenje na stadionu se nije čulo više od 20 metara od zvučnika koji je stajao samo na istočnoj tribini, pa iako je spiker dva ili tri puta čitao sastave, niko nije čuo ko igra. Nisam zakeralo pa da tražim LED ekran na stadionu, ali jedan zvučnik više ne verujem da bi mnogo koštao.
Pored toga, po sred sredine zapadne tribine bili su razvučeni kablovi za kamere i to bez ikakve zaštite. Koliko bi koštalo da je neki od kablova pokidan i koliko bi koštalo da je neko pao i slomio nogu ili ruku?
Još jedan detalj koji je mogao biti ubačen je i to da se utakmica ne igra 90 minuta nego 100 minuta za 100 godina… Zašto da ne? Prijateljski meč. Ne verujem da bi se iz tabora Dinama bunili protiv toga, samo ne znam da li je to dozvoljeno.
Na kraju zaključak da je sve delovalo kao utakmica organizovana na brzinu i da je čak i većina ljudi koji su došli na stadion došla da vidi Kevina Kuranjija koji je dobio najveći aplauz kada je izlazio negde u 85. minutu meča.
Da ne bude da sam samo pljuvao, moram da kažem da je jako lep detalj bio kada su u poluvremenu utakmice na teren izašli petlići i zaigrali fudbal. Pustiti dečačiće da jure za loptom na velikom stadionu pred 4000 ljudi je bio mnogo lep gest i verujem da će bar oni ceo život pamtiti ovu utakmicu, a naročito dečko koji je postigao gol tako što je lobovao golmana sa 13- 14 metara. Tako se, ipak prave uspomene i na tome svaka čast organizatoru.
Treba pohvaliti i navijače na severu za trud koji su uložili u dekoraciju i navijanje.
Red je da kažem i da je OFK pobedio golom Batioje pred kraj meča.
Srećan im rođendan 
Nadam se da nisam nikoga uvredio, ali kao i sve na ovom blogu, ovo je moje mišljenje pa kome se ne sviđa…
The post Kako da upropastite proslavu jubileja appeared first on Vuk Stanković blog.
